Vrlo je verovatno da ste do sada više puta čuli da Srbija ima ogroman potencijal u obnovljivim izvorima energije (OIE). Šta to zapravo znači?

Pre svega, važno je razgraničiti šta spada pod gore pomenutu kategoriju i zbog čega.  Da bi određeni izvor energije dobio epitet ,obnovljivi’’, potrebno je da potrošnja proizvedene energije vremenski nije u disbalansu sa samom potrošnjom, tačnije da potrošnja nije brža od proizvodnje energije. Stoga je jasno zašto je jedna od krucijalnih razlika između obnovljivog i neobnovljivog izvora energije u proceni rezervi. Dok se za obnovljive izvore period meri na više miliona godina, za drugu kategoriju, resursi su ograničeni na desetine ili stotine hiljada godina.

Postoje tradicionalni – hidroelektrane i biomasa, i novi izvori obnovljive energije – energija vetra, Sunca i geotermalna energija, a Srbija raspolaže svim navednim izvorima. Iako različiti po nastanku, obe kategorije izvora imaju iste beneficije po okolinu i ljude. Pre svega, ogromna uloga u smanjenju emisije ugljen-dioskida u atmosferu što znatno doprinosi smanjenju zagađenja životne okoline i same Zemlje. Svakako utiče na razvijanje energetske samostalnosti jedne zemlje i povećava energetsku održivost njenog sistema.

Upravo se zbog toga i aktivno radi na pripremi posebnog zakona o obnovljivim izvorima energije koji će i dalje biti integrisan u samom Zakonu o energetici. Fid-in povlašćene tarife koje su bile na snazi do kraja 2019. godine i privukle mnogobrojne investitore u oblasti OIE će sada, kako najavljuju nadležni organi, biti transformisan u aukcije za istu oblast. Tačan sadržaj novonastalog zakona još uvek nije poznat, ali se svakako najavljuje pravljenje velikog fonda za energetsku efikasnost, što i jeste novitet.

U daljem tekstu, saznaćete više o tome koji su OIE najzastupljeniji u Srbiji, ali i kojima bi trebalo da se više posveti pažnja, upravo zbog njihovog velikog potencijala koji smo na samom početku i pomenuli.

Energija hidrotokova – najiskorišćeniji izvor obnovljive energije u Srbiji

Hidroenergija je jedini obnovljivi izvor energije koji predstavlja konkurenciju neobnovljivim fosilnim gorivima i nuklearnoj energiji u ekonomskom smislu. Više od jednog veka, hidroelektrane snabdevaju stanovnike Srbije električnom energijom, a dve najveće i najzaslužnije hidroelektrane za to su dobro poznati ,,Đerdap 1 i 2’’ u Kladovu i ,,Drinsko-Limske HE’’, Bajina Bašta. Zajedničkim snagama, ali i uz pomoć He,,Uvac’’, He,,Zvornik’’, He,,Ovčar Banja’’ i ostalih manjih i srednjih hidroelektrana (ukupno 16 u nadležnosti EPS-a), godišnje proizvedu oko 43% ukupne električne energije. Statistički podatak iz 2018 godine objavljen od strane Elektroprivrede Srbije (EPS)  tu tvrdnju i dokazuje.

Iako je energija koju hidroelektrana proizvede ,,čista’’, postoje značajni problemi oko uređenja vodotoka, uticaja na floru i faunu, narušavanja pejzaža i oslobađanja metana koji nastaje raspadanjem sedimenata u akumulacijama. Svaka potencijalna promena životne sredine pri izgradnji i funkcionaisanju ovakvog objekta, nezavisno da li je to MHE ili velika je zakonska i ekološka prepreka, stoga je naše udruženje tu da Vam svaki proces olakša i da se pre svega pobrine da načelom prevencije i predstrožnosti iz Zakona o zaštiti životne sredine Vaše poslovanje nije na koji način ugrožavajuće.    

Porast korišćenja vetra kao OIE u Srbiji – izgradnja velikih vetroparkova

U 2019. godini je zabeleženo vođstvo vetroelektrana u odnosu na druge obnovljive izvore enrgije sa ukupnim doprinosom od preko 65% proizvodnje struje. Duplom rastu korišćenja OIE je verovatno najviše doprinelo isplaćivanje subvencija za proizvođače kojima je za isporučenu energiju iste godine isplaćeno 13,6 milijardi dinara. Uz nekadašnje pogodnosti fid-in povlašćenja su se izrodili vetroparkovi Čibuk 1, Kovačica i Košava koji su pušteni u rad 2019.godine.

Osim gorepomenuta tri velika inostrana projekta, Srbija ima još 6 aktivnih vetroparkova koji su prikljućeni na sistem proizvodnje struje. Prvi od njih je ,,Devreč I’’ izgrađen na Pešteru 2011. godine, dok je 2016. naša zemlja obogaćena projektom ,,Kula’’, a već naredne je u rad pušten vetropark ,,Malibunar’’ u Alibunaru. Svaki od njih ima veliku ulogu u smanjenju emisije CO2, a trenutno najveći vetropark ,,Čibuk 1’’ doprineće da se godišnji nivo ugljen-dioksida umanji za 370.000 tona.

Energetski potencijal Srbije je još 2002 godine utvrđen kao značajan, naročito u oblasti Južnog Banata, kao i istočnog i jugoistočnog dela naše zemlje, a ostvarene izgradnje ovih ,,zelenih’’ objekata od 2011. do 2019. godine nam pokazuju da snaga vetra itekako može da obezbedi dovoljnu količinu energije za mnogobrojna domaćinstva. Zato se budućim investitorima uz racionalno ulaganje i planiranje predlaže i poštovanje svih ekoloških principa koje puštanje u rad ovakvog objekta i zahteva. 

Prednosti korišćenja biomase za proizvodnju električne energije

Biomasa je biološki materiajal nastao od različitih vrsta komunalnog i drugog otpada, otpadnih gasova, ali i biorazgradivi delovi ostataka proizvodnje drvne industrije. Činjenica je da biomasa čini 61% sveukupnog potencijala OIE u Srbiji upravo iz razloga što je ovaj izvor energije non-stop dostupan u eko-sistemu. Biogorivo je ništa drugo nego konvertovana biomasa u tečno stanje, dok je biogas nastao njenim razlaganjem u gasovito agretatno stanje.

Iako su resursi biomase raspoloživi u velikim količinama, u Srbiji se ona ipak nedovoljno koristi za dobijanje električne energije. Pomislimo samo na sve ostatke u stočarstvu, ratarstvu i drugim poljoprivrednim granama, kao i na količinu dostupne drvne mase, jasno je da imamo veliko bogatsvo biomase.

Pod biomasom kao OIE se uglavnom podrazumeva materija u kojoj preovlađuje biljna masa, kao i njen otpadak i ostatak, ali bez prisustva štetnih materija koja se nalaze na hemisjki tretiranim ili bojenom drvetu. Ukoliko dođe do emisije štetnih materija, direktno se doprinosi zagađenju životne sredine. S obzirom na to da interesovanje za izgradnju postrojenja na biomasu i biogas raste i može se uspešno prilagoditi i malim preduzećima, tako raste i Vaša odgovornost da poštujete Zakon o zaštiti živote sredine. Za laboratorisjko ispitivanje vazduha i redovan monitoring istog, računajte na naše preduzeće Zaštita ,,Beograd’’.

Cilj koji naše društvo Zaštita ,,Beograd’’ deli sa proizvođaćima obnovljive energije je upravo smanjivanje zagađenja i stvaranja efekta staklene bašte. Stoga nam je u zajedničkom interesu da Vaše buduće poslovanje učinimo potpuno ,,zelenim’’. Od različitih usluga na polju Zaštite životne sredine, preko delovanja u svim oblastima ZOP i Zaštite na radu, obratite nam se putem telefona ili mejla još danas. Svako od pomenutih postrojenja zahteva proveru opreme koja se koristi za rad kao i električnih instalacija, a mi Vam možemo obezbediti sigurno radno mesto za sve zaposlene. 

Zajedničkim snagama i ulaganjem možemo Srbiju učiniti čistijom i lepšom za sve nas, ali i za buduće generacije.