Velika je verovatnoća da ste već upoznati sa značenjem pojma karbonski otisak jer se u poslednje vreme razvio određeni trend njegovog osvešćivanja i smanjivanja. Svako od nas je odgovoran za karbonski otisak koji svakodnevno ostavlja, i zato svi i možemo da doprinesemo tome na neki način.

Pošto je karbonski otisak (carboon footprint) zapravo procena celokupnog uticaja nečega (aktivnosti, preduzeća, države) na klimatske promene, odnosno životnu sredinu, komponenta koja se meri radi utvrđivanja uticaja je zapravo prisutnost emisija u vazduhu. Upravo je ispuštanje određenih vrsta gasova u atmosferu doprinela klimatskim promenama, a jedan od najdominantnijih koji izaziva efekat staklene baste je svakako ugljen-dioksid (CO2) koji u najvećoj meri nastaje sagorevanjem fosilnih goriva. Njegova emisija se, osim za privatna domaćinstava, uglavnom vezuje za privredu. 

Međutim, gas koji je po kilogramu jači čak 25 puta od CO2, a emituje se u poljoprivrednim procesima, ali i na deponijama, je metan. Osim ova primarna gasa, tokom industrijskih i procedura u poljoprivredi, javlja se i nastanak azot-dioksida koga karakteriše smeđe-crvena boja i oštar miris.

Pošto je neretko da jedan izvor emituje više vrsta gasova staklene baste, merenje pojedinačnih parametara karbonskog otiska može biti zbunjujuće. Upravo zbog toga, utvrđeno je da će se individualni ili nacionalni karbonski otisak izračunavati po ekvivalentu emisije ugljen-dioksida. Tako dolazimo do zaključka da je karbonski otisak ukupan procenat svih emisija CO2 ( I njegovih ekvivalenata) koje Vaše preduzeće proizvodi svojim aktivnostima u određenom vremenskom periodu koji se obično ograničava na godinu dana.

U daljem tekstu ćemo Vam predočiti efektivne načine putem kojih možete doći do smanjenja karbonskog otiska u Vašem preduzeću, a uz to i smanjiti potrošnju vode i struje u proizvodnim ili drugim procesima.

Obnovljivi izvori energije za bolju budućnost Vaše kompanije i naše životne sredine

Najbitnija karkteristika ovakve energije je to što je apsolutno neškodljiva za životnu okolinu, odnosno njena emisija CO2 koja nastaje u procesu proizvodnje električne energije je znatno redukovana. Iako je Republika Srbija u zaostatku sa implementacijom ovakvog vida proizvodnje energije u energetskom sistemu, Vi kao preduzetnik imate više korisnih i potpuno funkcionalnih solucija.

Srbija je zbog velikog broja sunčanih sati odličan kandidat za razvoj solarne energije. Veliku korist od ugrađivanja solarnih panela mogu imati i manja preduzeća, međutim ulaganjem u solarne elektrane, može se doći do značajnog profita, uz blagotvorno smanjivanje karbonskog otiska. Osim toga, izgradnja manjih solarnih elektrana je relativno brza i laka, uz kratak period isplativosti investicije.

Biomasa je karbon-neutralni obnovljivi izvor energije koji je dostupan u eko-sistemima u velikoj meri. Međutim, u Srbiji je svakako nedovoljno iskorišćen usled nedovoljne informisanosti o načinu i beneficijama njene upotrebe. Pored ostataka biološkog porekla iz poljoprivrede, u biomasu spadaju i biorazgradivi nusproizvodi iz privrednih postrojenja, ali i industrijski i komunalni otpad. Osim biomase, u energetske svrhe se koriste i njene varijante – biogas i biogorivo. Instalacijom CHP (combined heat and power) postrojenja, može se doći do čak 85% iskorišćenosti biomase u vidu proizvodnje električne energije, a prednosti ovakvih pogona su brojne. Osim širokog dijapazona primene (drvna industrija, pivare, prehrambena industrija, mlečna industrija…), ova postrojenja nude automatizovan i bezbedan radni process uz odsustvo potrebe za sistemom za prečišćavanje vode. Osim dva pomenuta obnovljiva izvora, veliki potencijal leži u izgradnji vetroelektrana.

Čistijom proizvodnjom do ušteda sirovina, ali i prihoda

Čistija proizvodnja zahteva niz promena i modifikacija u poslovaju jednog preduzeća, a pruža vrlo poželjne posledice. Ona se zapravo fokusira na uzrok problema u vezi sa životnom sredinom, stoga obično prati čitav ciklus jednog proizvodnog procesa – preko potrošnja sirovina do odlaganja nusproizvoda, odnosno otpada.

Znači, zadatak čistije proizvodnje jeste da čuva resurse, eliminiše opasne sirovine i samim tim, smanji otpad. Na taj način, umanjen je i obim tretmana otpada, kao i njegovog oglaganja – znači, ekonomska dobit. Uz to, recikliranjem potrebnih sirovina, Vi ćete izbeći dalje troškove za nabavku istih. Kada govorimo o tom finalnom činu koji se tiče otpada, osnova za uspešnu implementaciju čistije proizvodnje je dobra organizacija upravljanja otpadom. Ukoliko ovaj kompleksan proces nije svakodnevno evidentiran i pažljivo koordinisan, velika je šansa da će Vaši troškovi i daje biti veliki i da će proizvedeni otpad završiti na jednoj od mnogih nesanitarnih deponija. Da bi to vešto izbegli, sve što treba da uradite jeste da se obratite Zaštiti ,,Beograd’’ još danas, a naš stručni tim Vam stoji na raspolaganju za usluge u oblasti upravljanja otpadom.

Osnovni resurs za čije se očuvanje moramo boriti – Voda

Bez vode nema života. To je činjenica koju svako od nas odlično zna, ali ipak svakodnevno učestvuje u njenom zagađenju. Međutim, ako postoji problem, postoji i adekvatno rešenje. Voda je svakako jedan od glavnih resursa na planeti Zemlji, ali je i njen kvalitet izuzetno značajan za proizvodnju. Osim što ste kao preduzetnik zagađivač po Zakonu o vodama dužni da učestvujete u izgradnji i finansiranju pogona za prečišćavanje vode, time doprinosite i njenom očuvanju, što i treba da bude primarni cilj svake odgovorne kompanije.

Prvi korak je svakako analiza otpadnih voda Vašeg preduzeća u vidu utvrđivanja njenih hemijskih i bioloških svojstava. Nakon toga, uz precizan stručni nalaz imaćete kompletan uvidu u stanje i toksičnost otpadne vode za koju ste odgovorni. Ukoliko dobijeni parametri prelaze one propisane u Zakonu, vasa je obaveza da obezbedite pogodne prečišćivače. Osim što je njihova uloga da otpadnu i neupotrebljivu vodu mehaničkim i biološkim tretmanima potpuno tranformišu i pripreme za ponovnu upotrebu, oni učestvuju i u proizvodnji biogasa. Zapravo, preradom mulja koji iza tretmana vode ostaje kao nusproizvod, dobija se ova fantastična alternativa električnoj energiji.

Dobar primer uspešne fabrike koja aktivno učestvuje u očuvanju prirode je i Nestle Srbija koja ima za cilj da do 2050 postigne nultu emisiju gasova sa efektom staklene bašte. Upravo je investicija u savremeni sistem za prečišćavanje otpadnih voda doprinelo smanjenju potrošnje vode i komunalnog otpada, što je direktno uticalo na očuvanje resursa i budžeta.

Ukoliko i Vi želite da sledite dobar primer i svoje poslovanje približite svestkim standardima, Zaštita ,,Beograd’’ Vam uvek stoji na raspolaganju. Od najpouzdanijih laboratorijskih analiza vode i vazduha, do  postizanja savršene organizacije u upravljanju otpadom, računajte na podršku našeg kompetentnog tima koji već 50 godina aktivno deluje u službi očuvanja životne sredine. Za sve dodatne informacije, možete nam se javiti putem mejla ili telefona još danas. Ukoliko ste već spremni za plodonosnu saradnju sa Zaštitom ,,Beorad’’, čekamo Vas i na adresi Deskaševa 7 u Beogradu.