Naša zemlja je još uvek u procesu tranzicije sa neobnovljivih na obnovljive izvore energije. Zapravo, put ispred nas je dug i komplikovan, ali ono što sve više utiče na buđenje ekološke svesti stanovnika Srbije je zagađenje koje sve više vidimo i osećamo.

Jedan od glavnih razloga za to je i način proizvodnje toplotne i električne energije koja se uglavnom dobija sagorevanjem lignita. Obzirom na činjenicu da se ovaj ugalj niskog kvaliteta podjednako koristi u industriji, javnom sektoru, ali i privatnim ložištima, njegova potražnja je jako velika. Samim tim, i nivo zagađenja je svake zime u porastu, i to na teritoriji cele Srbije.

Stoga je vest da je Srbija potpisala Sofijsku deklaraciju o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan krajem 2020. godine je svakako dočekana sa optimizmom. Uz druge zemlje iz regiona, Srbija se obavezala da će sprovoditi neophodne mere i modifikacije postojećih sistema radi dostizanja ekološkog cilja – klimatska neutralnost do 2050. Ono što treba da prethodi ovoj fenomenalnoj zamisli je implementiranje obnovljivih izvora energije u naš elektrodistributivni sistem.

Osim sprečavanju zagađenja, Srbija bi ovim potezom doprinela razvoju energetske efikasnosti, cirkularne ekonomije, kao i razvijanju održive poljoprivrede i proizvodnje hrane. Svakako, održiva proizvodnja energije je nešto čemu treba težiti počevši od danas, ali hajde da vidimo gde smo trenutno pozicionirani i šta možemo da učinimo za brži i jednostavniji napredak.

Solarna energija – ulaganje u solarnu elektranu je ulaganje u budućnost Srbije

Većina energije koja nam je dostupna na Zemlji je zapravo nastala od sunčeve svetlosti. Čak je i ona koju crpimo iz vode, biomase, vetra i fosilnih goriva inicijalno potekla od samog Sunca. Korišćenjem solarne tehnologije, unapređuje se životni standard time što se tiče energetska nezavisnost i doprinose se očuvanju životne sredine.

Toliko pozitivnih strana napajanja sunčevom svetlošću, ali kako se u Srbiji gleda na to i koliko mi zapravo koristimo ovu ,,besplatnu’’ i svima dostupnu energiju? Po izveštaju iz Elektroprivrede Srbije (EPS), ukupan procenat električne energije proizvedene putem solarnih izvora 2018. godine je 1.67%, dok je u 2019. on bio još niži – čitavih 0.80%.

S obzirom na to da su Uredbama iz 2013. i 2016. već subvencionisane cene (proces je počeo još 2009. godine) bile dodatno smanjivane, pojavilo se interesovanje za izgradnju solarnih elektrana, međutim poslednjih godina se broj interesanata znatno smanjio.

Srbija je zemlja koja ima znatno veći broj časova sunčevog zračenja nego većina evropskih zemalja, tako da je svakako pogodna za razvijanje solarnih elektrana. Po Zakonu o energetici, svaki investitor koji koristi obnovljive izore energije i ispunjava određene usluge u pogledu instalisane snage može dobiti status povlašćenog proizvođača.

Osim toga, ovakav objekat naravno mora biti izgrađen u skladu sa aktuelnim zakonima, a treba posedovati i dokaz da je ugrađena oprema nekorišćena. Imajući u vidu da Zaštita ,,Beograd’’ već 50 godina aktivno radi na očuvanje životne i radne sredine, možete nam se obratiti za sve konsultacije iz ovih obasti, kao i za konkretne usluge iz istih.

Vetroelekrane i hidroelektrane – veliki energetski potencijali

Hidroelektrane imaju dugu tradiciju u Republici Srbiji – već 1900.godine je prva puštena u rad, a posedovala je Teslin originalni sistem višefaznih struja. Za sada ih u našoj zemlji ima 16, a hidro-potencijal koji posedujemo nije još do kraja iskoriišćen.

Što se tiče energije vetra, poslednjih godina je znatno poraslo interesovanje investitora za otvaranje vetroelektrana. Deo Balkana gde se nalazi i naša zemlja je pogodno tlo za ovakve objekte, tako da ne čudi vest da je Norveška kompanija NBT najavila da će do 2023. pustiti u rad kapacitet prvih 168MW, dok se za 2026. godinu predviđa potpuno osposobljavanje te vetroelektrane. To je samo jedan u nizu od planiranih projekata, tako da moćemo reći da Srbija ide uzlaznom putanjom u korišćenju zelene energije.

Ista pravila iz Zakona o energetici važe i za investitore iz ovih oblasti, a poseban značaj se pridaje upravo adekvatnoj organizaciji u oblasti bezbednosti i zdravlju na radu kao jednom od glavnim preduslova za uspešnu saradnju između investitora i vlade Republike Srbije.

Geotermalni resursi u Srbiji – više nego dovoljni, a neiskorišćeni

Srbija ima preko 300 izvorišta termalnih i termomineralnim voda čija izlazna temperature dostiže i do 111 stepeni. Međutim, u Srbiji se ovakve bušotine ili izvori uglavnom koriste u terapeutske svrhe u banjama i sportsko-rekreativnim centrima, dok se njena snaga zapravo ogleda u širokoj primeni – od proizvodnje električne energije do papira.

Osim što je čista i sigurna za životnu sredinu, geotermalna energija je skoro pa neisrcpna i njenom upotrebom se znatno smanjuje korišćenje fosilnih goriva. Glavna prednost u odnosu na solarnu, hidro i vetroelektranu je to što nije ograničena meteorološkim uslovima, dobom dana ili godine.

Činjenica je da ceo grad Niš i niška kotlina leže na jezeru dubine oko 350 metara sa temeraturom vode do 500 stepeni, a većinsko stanovništvo se greje na struju ili ugalj. Osim juga Srbije gde je drugi primer Vranjska Banja koja poseduje više termalnih izvora, Vojvodina ima preko 70 hidrotermalnih bušotina koje su iskopane u periodu od 1969. do 1996. godine.

Znajući da je ukupna količina geotermalne energije koja bi se mogla iskoristiti veća od sveobuhvatnih resursa uglja, nafte i prirodnog gasa, svakako bi joj trebalo pridati veči značaj. Ova jeftina, obnovljiva i ekološki apsolutno prihvatljiva energija bi mogla da u periodu od 10 godina zadovolji 10% ukupne potražnje za toplotnom energijom.

Geotermalna energija nije svuda lako dostupna, ali na mestima gde jeste, ona je odlična alternativa koja može pomoći Zemlji da se oporavi od štetnih gasova. Ono što se prvo meri i procenjuje je položaj, dubina, temperatura i procenat vode u izvorištu. Međutim ono na šta se posebno mora obratiti pažnja je utvrđivanje da li na lokaciji postoji prisustvo opasnih gasova i minerala koji bi mogli da otežaju eksploataciju i predstave potencijalnu pretnju za ljude i životnu sredinu.

Upravo Vam u tom segmentu društvo Zaštita ,,Beograd’’ može pružiti adekvatne, precizne i akreditovane stručne nalaze. U našim najsavremenije opremljenim laboratorijama vršimo hemijsko-biološke analize vazduha, vode i zemljišta, kao i usluge koje su Vam potrebne za dobijanje građevinske i energetske dozvole (važi za izgradnju bilo kog objekta koji proizvodi električnu energiju – Pravilnik o energetskoj dozvoli).

Poslovanjem u skladu sa aktuelnim zakonima i odredbama Vašim zaposlenima garantujete bezbednost i zdravu radnu okolinu, dok za svoju životnu okolinu činite neverovatno puno uz malo truda. Uz Vas za bolje sutra – Vaša Zaštita ,,Beograd’’.