Zaštita osoba sa invaliditetom je jedan od najvažnijih i osetljivijih elemenata ekonomske i socijalne politike. Pre svega, položaj osobe sa invaliditetom je potrebno posmatrati iz ugla ljudskih prava, a danas su u Republici Srbiji na snazi brojni zakonski i podznakonski akti koji služe da ova lica i štite. Obzirom na nezanemarljivu činjenicu da invaliditet utiče na sve segmente života jedne osobe, uloga aktuelnih propisa je da se akcenat stavi na ravnopravnost osobe sa invaliditetom sa ostatkom društva. U skladu sa tim, prava osoba sa invaliditetom uređena su:

•       Ustavom Republike Srbije (,,Sl.glasnik RS’’, broj 98/06),
•       Međunarodnim dokumentima univerzalnog karaktera i dokumentima čiji su predmet specifična prava osoba sa invaliditetom,
•       Zakonima u oblasti socijalne zaštite, zdravstva, porodično-pravne zaštite, vaspitanja i obrazovanja, zapošljavanja i radnih odnosa…)
•       Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, koji predstavlja jedan od značajnijih dokumenata za pravno uređenje položaja osoba sa invaliditetom.

Imajući u vidu da invaliditet između ostalog ograničava osobu i u obavljanju mnogih delatnosti, umesto beneficiranog radnog staža, osobe sa invaliditetom apliciraju za invalidsku penziju.

Invalidska penzija i sticanje prava na istu

Za sticanje prava na invalidsku penziju, neophodno je da kod kandidata nastane apsolutni gubitak radne sposobnosti zbog promena u zdravstvenom stanju usled profesionalne bolesti, povrede na radu, kao i one nastale van rada. Pojam profesionalne bolesti se odnosi na one koje su nastale neposrednim uticajem uslova i procesa rada na radnom mestu. Ozbiljnost ovih povreda i bolesti se ogledaju u tome što se ne mogu otkloniti putem lečenja ili medicinske rehabilitacije, a uz to predstavljaju i trajne zdravstvene promene.. Stoga je je osnova za apliciranje za ovu penziju upravo ta da kandidat nije sposoban da obavlja radne obaveze i to se može odnositi na bilo koji posao i struku. Uslovi za dobijanje invalidske penziju su stečeni i onda kada je invalidnost nastala pre navršene tridesete godine života. Potrebno je imati bar godinu dana radnog iskustva ukoliko do profesionalne povrede ili bolesti dođe do 20. godine, dve ukoliko se radi o 25 i najmanje tri godine radnog staža ako je do invalidnosti došlo pre 30. godine.

Povrede na radu uključuju:

•       povredu izazvanu neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, kao i fiziološkim promenama stanja organizma koja su se dogodila na radnom mestu, to jest na mestu gde je kandidat osiguran,
•       povredu koja se desi na putu od mesta stanovanja do radnog mesta i obrnuto ili na službenom putu,
•       oboljenje nastalo kao posredna ili neposredna posledica određenog nesrećnog slučaja ili više sile za vreme rada,
•       povredu koju zaposleni pretrpi u vezi sa korišćenjem prava na zdravstvenu zaštitu po osnovama povrede na radu i profesionalne bolesti,
•       i na kraju, povredu koju zaposleni pretrpi u toku akcije spasavanja ili odbrane od elementarne nepogode, na radnom kampu, takmičenju ili vojnoj vežbi.

Što se tiče profesionalnih bolesti, već smo naveli njihovu definiciju, a više o njihovim odrednicama pogledajte u Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju i Pravilniku o utvrđivanju profesionalnih bolesti. Imajući u vidu da je pravo na invalidsku penziju uređeno istim zakonom, postoje jasno utvrđeni uslovi koje osiguranik treba da ispunjava, kao i detaljan potupak koji se mora proći u iste svrhe.

Uslovi za sticanje prava na beneficirani radni staž

Pravo na beneficirani radni staž imaju svi zaposleni koji se bave izuzetno napornim ili rizičnim zanimanjima – rudari, ronioci, padobranci, određena uniformisana lica, kao i ona lica koja se svojim profesijama mogu baviti samo do određenih godina života.

Sve regulative koje se tiču beneficiranog radnog staža su određene na osnovu Zakona o penzisjkom i invalidskom osiguranju i Pravilniku o radnim mestima, odnosno poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem. U zavisnosti od kategorije pod koju lice spada, na godinu dana radnog staža se dodaje određeni broj meseci – od 2 do najviše 6.

Starosna granica za one zaposlene koji za godinu dana efektivnog rada ostvare 18 meseci staža (dodatih 6 meseci) određena je brojem od 50 godina (na primer baletski umetnici i rudari), dok se za druge kategorije (oni koji ostvaruju, 2, 3 ili 4 meseca dodatka na godinu dana) uslov za dobijanje beneficiranog radnog staža iznosi 55 godina.

Osim zaposlenih kojima poslodavac uplaćuje doprinose, za beneficirani radni staž su pogodni i oni koji to čine sami. Uslov je dokaz o vršenju teških ili opasnih poslova koja ovakve beneficije i donose. To znači da samostalni osiguranici imaju obavezu da uplaćuju uvećane doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje radi ostvarivanja prava na  računanje staža sa uvećanim trajanjem.  Za sve osiguranike važi pravila penalizacije ukoliko stupe u prevremenu starosnu penziju. Ovi penali se ogledaju u umanjivanju iznosa za minimalno 0,34% mesečno, a najviše za do 20%. Treba imati u vidu da beneficirani radni staž može procenat iznosa penzije i povećati za  20%.

Što se tiče statističkih podataka na temu od interesa, 2019. godine je preko 180.000 ljudi otišlo u penziju pre 55. godine života, a većina njih spada u dve gorepomenute kategorije. Prva se odnosi na na sve zaposlene koji rade opasne i teške poslove i čija radna mesta direktno mogu ugroziti njihovo zdravlje, a u drugu ulaze policijski službenici, pripadnici Bezbedonosno-infomativne agencije i Ministarstva spoljnih poslova. Svakako, to se ne odnosi na one zaposlene koji obavljaju administrativno-tehničke poslove, već isključivo na one koji obavljaju poslove sa pretnjom i rizikom po život ili zdravlje. Pomenuta tvrdnja se ne odnosi na profesionalna vojna lica, obzirom na to da oni imaju drugačije uslove.

Konsultujte se sa stručnjacima u oblasti beneficiranog radnog staža

Vrlo često infomacije, propisi i zakoni deluju zbunjujuće i obeshrabljujuće za zainteresovane zaposlene i poslodavce. Upravo sa tom mišlju, među svojim mnogobrojnim uslugama Zaštita,, Beograd’’ nudi konsultacije, ali i prikupljanje odgovarajuće dokumentacije koja je potrebna za dobijanje beneficiranog radnog staža. Sva naša poslovanja se vrše u skladu sa aktuelnim zakonima, a u ovom slučaju to je Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, kao i Pravilnik o radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem. Osim toga, posedujemo i ovlašćenje od Republičkog fonda za penzisjko i invalidsko osiguranje, tako da možete biti sigurni da posedujemo svo potrebno znanje, iskustvo i stručnost koja služe za olakšavanje svih zakonskih procedura.

Ukoliko želite da se konsultujete sa visoko-stručnim timom Zaštite ,,Beograd’’, obratite nam se putem formulara, telefona ili mejla. Očekujte brz i adekvatan odgovor, jer mi smo tu isključivo zbog Vas i Vaše sigurnosti.