Značaj sanacije i rekultivacije nesanitarne deponije

Već je dobro poznato da su nesanitarne, odnosno divlje deponije veliki ekološki problem sa kojim se Republika Srbija suočava. Osim što su izvor smrada i zagađenja okolnog eko-sistema, ovi lokaliteti se jako brzo šire, a đubre na njima gomila. Pored toga, dugoročne posledice izlivanja ocednih voda iz deponija u reke mogu biti pogubne po životnu sredinu, dok je zemljište na, ali i oko ovakvih mesta značajno ugroženo i sve više neplodno.

 

Šteta je već napravljena usled nemogućnosti da se cirkulisanje otpada na nesanitarnim deponijama prati, ali i zbog neadekvatne organizacije upravljanja otpadom na državnom nivou. Svakako, rešenje uvek postoji, a svi mi imamo važan zadatak da slične greške u budućnosti ne ponavljamo. Zato se u novoj Strategiji velika pažnja poklanja upravo poboljšanju organizacije upravljanja otpadom u preduzećima, postrojenjima i industrijama, kao i reciklaži koja bi jednostavnije sledila nakon kvalitetne organizacije odvajanja, pripreme i transporta otpada.

 

Da bi do pozitivnih promena došlo, moraju postojati namenski napravljeni ili modifikovani lokaliteti u vidu sanitarnih deponija. Upravo se sa tim ciljem i pokrenula inicijativa sanacija i rekultivacija nesanitarnih deponija, a za sada je 14 opština na zvaničnom spisku Ministarstva zaštite životne sredine za koje će biti pripremani projekti sanacije.  

 

Pravilnik o metodologiji za izradu projekata sanacije i remedijacije

Svaki nosilac izrade projekta sanacije i remedijacije dužan je da delatosti vrši po gorepomenutom Pravilniku. Kompleksna dokumentacija koja se prikuplja prilikom projektovanja treba, između ostalog da sadrži i podatke o ispitivanju stanja životne sredine na lokaciji uz odgovarajuće stručne nalaze, kao i tačnu količinu i koncentraciju opasnih materija zbog kojih do sanacije i mora doći. Svakako, projektno rešenje uz akcioni plan je srž ovakvog projekta, a ono što svakako treba da sledi nakon sanacije je praćenje stanja životne sredine (monitoring) radi utvrđivanja posledica, ali i poboljšanja.

 

Da bi se znalo valjano sačiniti akte i planove projekta, ali i da bi došlo do njegovog odobravanja, potrebno je izvršiti što detaljnije analize samog područja. Osim ustanovljivanja kategorija toksičnih materija, njihovih fizičko-hemijskih osobina i mogućnosti zapaljivosti i korozije, potrebno je priložiti stručni nalaz analize zemljišta, odnosno terena, kao i nalaz o stanju, kapacitetu i stepenu ugroženosti okolnih izvorišta i voda. Stručna analiza vazduha doprinosi da se jasno odrede granične vrednosti emisija u istom, a čije prisustvo je skoro uvek izuzetno ugrožavajuće po životnu okolinu i čoveka.  

 

Kao i kod svakog projekta, Vi kao nosilac istog priložićete i propratnu dokumentaciju koja sadrži prikaz uticaja na životnu sredinu samog projekta, prikaz sirovina i resursa koja ćete koristiti tokom sanacije, uslove zaštite prirode, kao i definisanje rokova za realizaciju projekta.

 

Da bi Vaš projekat bio odobren od nadležnih institucija, potrebno je da za saradnju i pružanje konkretnih usluga u oblasti zaštite životne sredine angažujete akreditovano preduzeće sa dugogodišnjim iskustvom. Zaštita ,,Beograd’’ Vam, kao i uvek, stoji na raspolaganju.

 

Proces sanacije i rekultivacije za deponije koje će se koristiti u narednom period (5 ili više godina)

Procedura sanacije variraju u odnosu na namenu same deponije u budućnosti. Konkretno za nesanitarnu deponiju koja će se posle procesa sanacije i rekultivacije koristiti trajno, zahtevi za uspešan proces izgledaju ovako:

  1. sprovesti geološka i hidrogeološka istraživanja;
  2. izvršiti raspodelu masa na terenu;
  3. uraditi škarpe gde je potrebno;
  4. sav otpad prekriti inertnim materijalom 15-30 cm;
  5. uraditi obodne kanale za atmosferske vode;
  6. uraditi otplinjavanje deponije sa neophodnim brojem i dubinom biotrnova;
  7. obezbediti kontrolisan ulaz/izlaz;
  8. prostor koji se obezbeđuje za vek eksploatacije od pet i više godina, pripremiti u skladu sa Uredbom o odlaganju otpada na deponije („Službeni glasnik RS“, broj 92/10 – u daljem tekstu: Uredba);
  9. obezbediti monitoring, prema Uredbi;
  10. zatvoriti i rekultivisati deponiju, prema Uredbi.
 

Dobri primeri uspešnih projekata za sanaciju deponija

 

Na osnovu sprovedenog Javnog konkursa krajem 2019. godine za dodelu sredstava Zelenog fonda RS, ugovore o dododeli novca za sufinansiranje projekata sanacije dobile su tri opštine – Kraljevo, Čačak i Trstenik.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine je tada pozivalo, a i sada apeluje na opštine da konkurišu za novac na svakom sledećem javnom pozivu, jer je cilj da se lokalnim zajednicama što više pomogne kako bi svojim građanima obezbedili zdravu životnu okolinu. Tako je projekat u sanacije i rekultivacije ,,Osaonica’’ u Trsteniku uspešno ušao u drugu fazu sanacije za koju je država sredinom marta izdvojila više od 36 miliona dinara. Kako je planirano, ova faza radova bi trebala da bude završena u oktobru 2021. godine.

 

U toku prošle 2020.godine, izuzetno opasna deponija ,,Stanjevina’’ u Prijepolju je zatvorena, a lokalna samouprava je izdvojila preko 34 miliona dinara za njenu sanaciju koja je počela u martu tekuće godine. Očekivan rok završetka procesa sanacije je 80 dana od početka radova.

 

Veliki i kompleksan projekat ,,Prelići’’ u Čačku i njegov ulazak u finalnu fazu

Kao što smo pomenuli, projekat sanacije deponije ,,Prelići’’ u Čačku je usvojen još 2019. Dobio je oko 60 miliona dinara za pokretanje radova i završetak početne faze, što se i realizovalo početkom marta 2021. godine. Za završnu fazu, izdvojeno je više od 70 miliona dinara, a predviđa se da će projekat sanacije biti završen do kraja tekuće godine.

 

Ono što je zajedničko za sve uspešne projekte na lokalnom nivou jeste zalaganje članova njihove uprave. Čačak je dobar primer kako se zajedničkim snagama građana, lokalne samouprave i Ministarstva zaštite životne sredine može poboljšati kvalitet života u jednom gradu. To je učinilo da Čačak postane prva lokalna samouprava koja je uspešno zatvorila nesanitarnu deponiju i počela sa njenom sanacijom nakon skoro 5 decenija nekontrolisanog gomilanja otpada na tom mestu.

 

Održavanje sanitarnih deponija sanitarnim – Poboljšanje plana upravljanja otpadom

Kvalitetno upravljanje otpadom je osnovna stavka za održavanje statusa deponije sanitarnom, međutim ovaj proces i dalje predstavlja problem za veliki broj preduzeća u Srbiji.

 

Osim poveravanja zadatka izrade plana upravljanja otpadom stručnom i akreditovanom licu, imajte na umu da je od iste, odnosno veče važnosti kako se prema otpadu unutar Vašeg preduzeća i odnosite.

 

Sve dnevne aktivnosti u vidu sakupljanja, transporta, skladištenja u reciklaže otpada moraju biti blagovremeno, organizovano i uredno evidentirane. Zapravo, svaki proces koji se tiče otpada mora na isti način biti dokumentovan i sačuvan za godišnji izveštaj Agenciji za zaštitu životne sredine. Ono što Vi možete da uradite i sebi znatno olakšate proces jeste da ovaj zadatak poverite stručnom timu Zaštite ,,Beograd’’ koji uslugu organizovanja i vođenja evidencije dnevnih aktivnosti u oblasti upravljanja otpadom uspešno obavlja već dugi niz godina. Poverenje su nam poklonila brojna eminentna domaća i strana preduzeća, stoga nas kontaktirajte još danas i sami se uverite u naš kvalitet.