Svakodnevno smo okruženi različitim zvukovima od kojih određene proizvodimo sami, dok druge dobijamo iz posredne ili neposredne okoline. U savremenom društvu, postoji čitav dijapazon zvukova koja na nas može delovati uznemirujuće, pa čak i ugrožavajuće u izvesnoj meri.

Zapravo, od nastanka prvih civilizacija, čovek je bio suočen sa bukom i težio da nalazi načine da njome efektivno upravlja i da je što bolje kontroliše. Nekada su glavni izvori neprijatnih zvukova bile konjske kočije ili dvokolice, dok je danas takva buka zamenjena i ,,unapređena’’ raznim saobraćajnim sredstvima, građevinskim mašinama i industrijskim pogonima. Ne smemo zaboraviti i neželjenu komšijsku buku i onu koja dolazi iz obližnjih sportskih i zabavnih centara, pa ni na onu koju sami stvaramo u domaćinstava putem korišćenja različitih kućnih aparata i mašina.

Znaći, buka je svaki zvuk koji na neki način moće biti štetan, ali je u svakom slučaju neželjen. Kada govorimo o buci u životnoj sredini, ona se još naziva i komunalna buka, a njoj smo svakodnevno izloženi, kako u otvorenom, tako i u zatvorenom prostoru. Činjenica je da je buka upravo jedan od najvećih zagađivača naše okoline, pa nas tako i ne iznenađuje podatak da ukoliko se duže ili kraće istoj izložimo, mi možemo i škoditi svome zdravlju.

U daljem tekstu, saznaćete više o tome na koji način buka u životnoj sredini može uticati na naše zdravlje, i koje su to eventualne mere koje nas od njenih uticaja mogu i zaštititi. Jedna od najefektivnijih je svakako profesionalno merenje buke u životnoj sredini radi provere njene štetnosti.

Kako se buka može negativno odraziti na naše zdravlje?

Dugo se mislilo da je neželjeno dejstvo buke u životnoj sredini ograničeno samo na organ sluha – ljudsko uvo. Međutim, kako se više značaja pridavalo ispitivanju uticaja buke na čoveka, dolazilo se do različitih zabrinjavajućih podataka. Naime, osim na direktno oštećenje sluha, buka može dovesti do različitih fizičkih i psiholoških smetnji.

Iako je glavna negativna karakteristika buka upravo jačina, tihi nivoi buke ili isprekidani repetativni zvuci mogu dovesti do pojave poremećaja spavanja, nervoze, aksioznosti koji dalje šire svoj nepogodan uticaj na fiziološke procese unutar čoveka – visok krvni pritisak, poremećaj metabolizma, poremećaj rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem i slično.

Pošto se jačina buke meri u decibelima (dB), na osnovu njihove koncentracije se direktno utvrđuje stepen uticaja buke u životnoj sredini na čoveka. Prvi stepen – od 40 do 50 dB može izazvati određene psihičke reakcije, dok drugi sa bukom od 60 do 80 dB izaziva poremećaje u radu vegetativnog nervnog sistema. Treći stepen  – od 90 do 110 dB je upravo onaj koji je zalužan za slabljenje sluha kao najrasprostranjenije pojave u modernom društvu, dok onaj preko 120 dB može izazvati oštećenje sluha.

Naravno, uvek se u vid uzimaju starost i opšte stanje subjekta. Na kraju, izuzetno visoka buka od 150 dB izaziva mehaničke povrede slučnog aparata, dok smrt nastupa nakon određenog perioda izloženosti buci od preko 170 dB.

Koji faktori buke u životnoj sredini su najzaslužniji za negativan uticaj na zdravlje?

Kao što smo pomenuli, jačina odnosno intenzitet buke se smatra najneprijatnijom karakteristikom neželjenog zvuka. Ukoliko ih ima sa više izvora, time je teže pratiti i meriti njihov intenzitet, a samim tim, i skoro pa nemoguće je se otarasiti ili ublažiti.

Osim jačine, faktori koji se pridružuju negativnom uticaju su određeni samom raspodelom tonova i ritmu ponavljanja, odnosno repeticiji. Na primer, konstatno kapljanje vode, laveža pasa ili drugog zvuka čiji intenzitet nije toliko visok, može imati nepogodan uticaj na našu psihu. Sigurno ste bar jednom doživeli neprijatan osećaj ponavljajućeg zvuka koji vam onemogućava da obavljate date aktivnosti onako kako ste naumili. Sve to se svakako može smatrati bukom, nezavisno od toga što jačina ne prelazi određeni broj decibela.

Još jedan određujući faktor se odnosi i na samog čoveka, odnosno subjekta koji buku trpi. Nekom je buka na rok koncertu prijatna, dok drugi subjekt može doživeti napad panike usled prevelikog zvučnog intenziteta (nekad i preko 110 dB). Ukoliko je osoba narušenog zdravlja ili ima određene blaže ili teže psihološke smetnje, utoliko je veća verovatnoća da će izloženost buci predstavljati nezanemarljiv problem.

Da li postoje idealni uslovi u kojima je čovek potpuno zaštićen od komunalne buke?

Ovde je svakako bitno naglasiti da je nemoguće univerzalno odrediti ovakvo zvučno ,,utočište’’, međutim smatra se da je najbolja akustička sredina za čoveka ona gde nivo buke ne prelazi preko 40 dB. To se može poistovetiti sa jednim običnim razgovorom koji svakodnevno obavljamo sa ukućanima ili prijateljima.

Pomislili bi ste da je boravak u potpunoj tišini jedan od načina za postizanje idealnih akustičkih uslova, međutim to je vrlo redak slučajj. Naime, kada osoba živi u urbanoj sredini i onda se direktno izoluje od svakog izvora zvuka, mnogi ljudi primećuju simptome nesanice ili nervoze zbog nagle promene okruženja koje zahteva određene fiziološke i psihološke adaptacije. 

Šta trebate učiniti ako Vaše preduzeće svojim delatnostima emituje buku?

Da bi efektivno zaštitili svoje žitelje, svaka država ima propisan niz mera za suzbijanje buke u životnoj sredini. U Republici Srbiji, na snazi je Zakon o zaštiti buke u životnoj sredini koji se sastoji od smernica koje se tiču subjekta, mera i uslova zaštite od komunalne buke, ali i onima koje se vezuju za samo merenje buke u životnoj sredini i njeno praćenje (monitoring).

Agencija za zaštitu životne sredine uz određene stručne timove koji deluju kao organi nadležnog Ministarstva su zaduženi za ispitivanja, dokumentovanje i nadzor buke na izvoru u cilju smanjivanja ili otklanjanja iste, ukoliko je nivo štetnosti prisutan. Osim izrade Strateških karata buke na nacionalnom nivou koje se sačinjavaju isključivo sa tim ciljem, postoji niz obaveza koji proizvođači komunalne buke moraju ispuniti.

Ukoliko ste i Vi jedan od njih, sve što treba da uradite jeste da angažujete stručni tim za vršenje merenje buke u životnoj sredini. Na taj način utvrđujete da li proizvedena buka prekoračuje granične vrednosti propisane u aktuelnom zakonu. Merenjem buke se takođe utvrđuje i do koje mere možete opteretiti izvor buke (muzika u kafićima, mašine na gradilištima..), a da ipak ostanete u dozvoljenim granicama.

U slučaju da ste Vi direktno ugroženi usled izloženosti buci, možete se obratiti nadležnom Inspektoru za zaštitu životne, sredine koji će dalje ukoliko bude potrebno, naložiti merenje nivoa buke na izvoru uznemiravanja.

U oba slučaja, imajte na umu da Vam Zaštita ,,Beograd’’ stoji na raspolaganju za najsavremenija i najpreciznija merenja buke u životnoj sredini. Osim kratkotrajnih merenja i merenja na više izvora istovremeno, računajte na nas i za dugotrajne monitoringe buke. Stoga nas pozovite još danas na 011 241 81 55 ili nas potražite na dobroj poznatoj adresi Deskaševa 7.